Osećanja su u poslu isključena. Posebno ukoliko ste Nemac, a još više rukovodilac u bavarskom sportskom gigantu. Da u Bajernu ne gaje emocije ni kad su u pitanju legende pokazuje oproštaj sa Bastijanom Švajnštajgerom pre nekoliko godina i zvanično najavljeni rastanak sa Tomasom Milerom.
Za razliku od Reala koji se sa Modrićem ne rastaje ni u 40. godini, Uli Henes i okruženje nije marilo za Milerovih 25 godina u klubu niti njegov doprinos u osvajanju 13 titula prvaka, Lige šampiona… Tokom sezone saopštili su mu da je vreme za rastanak. I nikoga nije začudio stil kojim je to urađeno – ni medije, ni navijače, pa ni samog Milera.
Sličan scenario se pripreme i u Bajernovom košarkaškom kolektivu. Kako stvari stoje na pomolu je rastanak sa kapitenom Vladimirom Lučićem (35, 204) koji je u prethodnih devet godina bio perjanica ekipe iz Minhena. Srpski reprezentativac je sa Bajernom osvojio sedam trofeja (tri titule i četiri kupa), a koliko je doprineo rejtingu Bavaraca u Evroligi pokazuje i to što je 2021. bio član najbolje, a godinu dana kasnije druge petorke elitnog takmičenja.
Izvori Meridian sporta bliski Bavarcima tvrde da je Lučiću, nemački hladno, saopšteno pod kojim uslovima saradnja može da se nastavi – ponuđen je ugovor čiji je iznos značajno ispod njegove tržišne vrednosti, pa su šanse za njegov ostanak u Minhenu sve manje.
Bez obzira koliko je Lučiću komforno u Nemačkoj, moglo bi da se dogodi da promeni sredinu posebno kad se zna da bi ga mnoge ekipe rado videle u svojim redovima. Pojedini klubovi su već počeli da se raspituju, a nedavno je i predsednik crno-belih, Ostoja Mijailović, javno rekao da bi „sigurno voleo da se igrači koji su nekada bili u Partizanu, Bogdanović, Milutinov, Lučić i ostali, jednog dana vrate kući i to je prirodno”…
