Andreas Pistiolis, trener CSKA, šampiona VTB lige u jednom od grčkih podkasta govorio je o Željku Obradoviću i Dimitrisu Itudisu, trenerima koji su imali ključni uticaj na njegov razvojni put, a ispričao je i zanimljivu anegdotu vezanu za Šarunasa Jasikevičijusa.
Za one koji ne znaju sadašnji komandant Armejaca od 2005. sedam godina je bio deo Obradovićevog stručnog štaba u Panatinaikosu, a pre dolaska u Moskvu sa Itudisom je radio u Banvitu.
Pistiolis je otkrio da je još kao tinejdžer odlučio da se bavi trenerskim pozivom:
„Imao sam imao oko 14 godina, kad sam shvatio da je to ono što želim da radim. Kad bih išao na igralište da se igram sa decom, bio bih malo dete koje bi ih vodilo i govorilo šta ćemo da igramo, ovako ćemo da radimo sistem ovde, idete tamo, idete tamo, znate. I pošto sam bio najviši u grupi, slušali su me. Naravno, bilo im je dosadno, ali su me slušali.”
O danima sa Obradovićem i Itudisom govori u superlativu.
„Rad sa Željkom i Dimitrisom je životna lekcija koju vas nijedan univerzitet, nijedan seminar ne može naučiti. Posebno sa Dimitrisom, sa kojim je bila intenzivnija saradnja, koji me je naučio metodologiji rada. To jest, koliko morate sami sebe da ubedite. Već na početku sa Dimitrisom, otkrio sam da je ono što sam mislio da je moja granica samo početak i da možemo da radimo još više i još više. Video sam upravljanje situacijama, što je bilo najveće iskustvo. Mislim, kako se odnosite prema igraču, prema porazu i uspehu, kako upravljate, kako reagujete na pritisak publike… Sve to. Videti kako su ti ljudi funkcionisali i kako su razmišljali u tim situacijama je bila ogromna lekcija za mene.”
Na pitanje da li je tačno da je Željko Obradović ponekad stvarao veštačke krize kad je Panatinaikos igrao veoma dobro u dugom vremenskom periodu kako bi naučio igrače kako da se nose sa porazom i drugim situacijama, Pistiolis je odgovorio:
„Malo je teško to objasniti. Generalno to sam i ja prihvatio. Jer, kad se tim opusti, morate nekako da ga probudite, što se može uraditi na mnogo načina. A kad je tim pod velikim pritiskom, morate ih opustiti. Svi se fokusiraju na veštačku krizu. Zaboravljaju koliko je važno opustiti tim kad je pod velikim pritiskom ili kad se sprema za velike utakmice da se otkloni stres. I to je bila odlična tehnika. To ne koristi samo Željko, već mnogi treneri.”
U vreme dok je bio u Panatinaikosu, u timu je bio i Šarunas Jasikevičijus sadašnji prvak Evrope. Upitan da li je mislio da će Šaras jednog dana biti trener, Pistiolis je odgovorio:
„Bila je to naša interna šala. Kad je Šaras bio igrač, govorio je da neće postati trener, jer ne želi da trenira igrače kao što je on. Teške karaktere. Ali, bilo je jasno da će postati trener, jer je njegov um bio trenerski. Razumeo je košarku, vidi detalje. Pitanja koja je postavljao, način na koji je radio. Bilo je očigledno da će slediti taj put. Tako da je bilo veoma zanimljivo to videti. Na kraju, znate, život vam stvori put koji možda ne očekujete, a očigledno ga svi ostali vide umesto vas.”
