Nemanja Matić bio je jedan od brojnih zvučnih gostiju manifestacije Sportskih igara mladih održane u Sarajevu. Bila je to prilika za Sportske novosti da naprave intervju sa našim nekadašnjim reprezentativcem.
Pričao je o počecima, danima u Mančesteru, elziju, Žoze Murinju, rekao da je pomno pratio prošlogodišnji šampionat Hrvatske… Potom konstatovao da je tako nešto u Srbiji nezamislivo.
– U Srbiji je već dugo nemoguće videti takvo prvenstvo – Crvena zvezda bude prvak već u oktobru ili najkasnije u decembru. Hrvatska liga je zato sjajna, mada se i kod vas ne igraju utakmice za neke ozbiljne europske iskorake. Međutim, stadioni su puni, utakmice se gledaju na TV, jer ljudi hoće neizvesnost.
Matić je glasno rekao ono o čemu se „šuška” već dugi niz godina.
– Za mene je regionalna liga jedini spas za klubove s ovih prostora, uveren sam da će ona jednog dana zaživeti. Mi smo male zemlje, nismo zanimljivi ni sponzorima, ni televizijama, a ni bogatoj Evropi. Zamislite samo da Crvena zvezda gostuje na Poljudu ili Dinamo u Vojvodini. Svaka bi utakmica imala krcate stadione, svi bismo profitirali.
Mnogi su stava da regija ipak nije spremna za takve utakmice?
– Ma spremni smo, zašto da ne? Probleme koji postoje prave vrlo male interesne skupine, zatim šačica idiota, koji sami sebe vole nazivati navijačima. Siguran sam da normalni ljudi ne vide ništa sporno u osnivanju takve lige, jer bi pomogla klubovima da ojačaju. I ja sam navijač, volim svoj klub, a nisam huligan. Navijam za svoje Jedinstvo Ub, ne idem na stadion ni da se tučem, niti da nekog vređam zbog nacionalnosti ili zbog toga kom se Bogu moli. Pitanje je samo odluke država u kojima živimo, jer problemi koji postoje reše se za jedan dan ako postoji politička volja. Velika je šteta što trenutno ne postoji interes za takvu ligu, a garantujem da bismo u deset godina napravili sjajnu ligu, na vrhunskom evropskom nivou, koja bi parirala najjačim ligama.
U Hrvatskoj se često čudimo tome da reprezentacija kako Srbije ne može – za razliku od Vatrenih – da napravi veliki rezultat?
– Ma odgovor je jednostavan – kako seješ, tako ćeš i žeti. Način na koji tretiramo decu u akademijama, na koji pristupamo trenerima, na koncu nam donese proizvod koji dobijemo. Ne ulaže se dovoljno, u problemima smo, a samo je pitanje kad ćemo dotaknuti dno ako se ne opametimo. Pre 10 godina rekao sam da ćemo biti prosečni poput Bugarske ili Litvanije, jer ništa ne menjamo. Ljudi su rekli da preterujem, ali sve više dolazimo na moje. Srpski igrači ne igraju, nisu danas na nivou Vidića, Stankovića, Kolarova, ili Ivanovića. Nakon deset godina nemamo nijednog igrača u najboljim svetskim klubovima. Hrvatska je je 2018. i 2022. imala puno i zato je uzimala medalje. Rezultati reprezentacije Srbije ogledalo su onoga što radimo poslednjih deset godina.
Ima i Hrvatska dosta sličnih problema kao i Srbija, pre svega u infrastrukturi i stručnim ljudima?
– Suđenje je u vašoj ligi jako napredovalo poslednjih godina, to je veliki pokazatelj da se krenulo u pravom smeru i da postoji nada u oporavak klubova. Vi ste završili mnoge procese koje u Srbiji još nismo ni počeli. Suđenje je slika odnosa koje želimo u nogometu.
Šta je glavni problem u Srbiji?
– Nekada je to bio Partizan, a sad je Crvena zvezda ta kojoj je podređen kompletan fudbal. Ne sme Zvezda da izgubi utakmicu, uvek mora da imati daleko najveći budžet. Kako ćeš onda da napraviš iskorak? Da postoji prava volja, to se reši u 24 sata…
