Dok besne ratovi u Ukrajini i Gazi, čelnik evropskog fudbala objašnjava zašto misli da je svet u svojoj najopasnijoj tački od tridesetih godina 20. veka.
Ovako je časopis Politiko najavio intervju sa predsednikom UEFA Aleksandrom Čeferinom, koji je otvoreno razgovarao o širokom spektru tema, od Bliskog istoka do ruskog rata u Ukrajini, od sankcionisanja sportista do odnosa sa FIFA, svetskom fudbalskom federacijom.
Prenosimo vam deo intervjua koji u celini možete pročitati na OVOM LINKU.
POLITIKO: Počnimo malo opuštenije, jer znam da ćemo doći do nekih težih tema, ali dolazite iz zemlje [Slovenije] sa 2,1 miliona stanovnika. Trenutno je ta zemlja iznedrila dvojicu od trenutno desetorice najboljih sportista sveta: Tadeja Pogačara [biciklizam], Luku Dončića [košarka]. Čemu to pripisujete u tako malom narodu?
Aleksandar Čeferin: Mislim da je to odlična mešavina. Imamo malo balkanskog borbenog duha, ali ne previše. I dalje smo disciplinovani. Naša kultura je bliža austrijskoj ili severnoj Italiji. Istovremeno, mi smo borci, kao i sve ove bivše jugoslovenski narodi. I ti rezultati su zaista fenomenalni. Veoma je teško objasniti u jednoj rečenici, ali mislim da nas kombinacija genetskog i kulturnog dovodi do toga.
POLITIKO: Što se tiče toga kako se fudbal prepliće sa politikom i spoljnom politikom, šta je potrebno da ruski klubovi i timovi – bilo koje starosne grupe ili bilo kog nivoa – budu ponovo pozvani u evropska UEFA takmičenja?
Čeferin: Mislim, za nas je prilično jasno da rat mora da prestane. Rat mora da prestane. Nadam se da se krećemo u pravom smeru, ali nemam informacije osim iz medija. Želeli smo da vratimo mlade, dečake i devojčice mlađe od 17 godina, i čak smo dobili podršku od našeg Izvršnog odbora. Ali onda se dogodila takva politička histerija, takav pritisak na određene članove Izvršnog odbora; nisu promenili mišljenje, ali su nas zamolili da sačekamo jer su bili privatno, lično toliko napadnuti da više nisu mogli da izdrže.
I dalje mislim da bi se prema deci trebalo postupati drugačije jer, znate, odgajaju se u strahu i mržnji. „Ne vole nas, mrze nas“ i tako dalje. Kada bi došli da se igraju u Sloveniji, siguran sam da bi ih slovenačka deca grlila i razgovarala sa njima. I engleska, i škotska, i austrijska, i ko god… Shvatili bi da mi nismo njihovi neprijatelji, da nacije nisu međusobni neprijatelji. Ali političare to ne zanima. A druga stvar je da dete čak ni ne glasa. Ne podržavaju nijednog političara. I nije im dozvoljeno da se sastaju sa decom iz drugih delova sveta. Dakle, to je, mislim, prilično tužno. Ali ponekad morate biti pragmatični, a ponekad morate zaštititi ljude koje napadaju populistički političari.
POLITIKO: Da li ste vodili razgovore o isključivanju izraelskih klubova iz vaših takmičenja zbog rata u Gazi?
Čeferin: Gledajte, pre svega, ono što se dešava sa civilima tamo me lično boli, ubija. Nemoguće je više videti ove stvari. Sa druge strane, nisam pristalica zabrane sportistima. Jer šta sportista može da uradi svojoj vladi da zaustavi rat? To je veoma, veoma teško. Sada, zabrana za ruske timove je, mislim, tri i po godine. Da li je rat prestao? Nije. Dakle, za sada ne znam. Moram da kažem da je sa situacijom u Rusiji i Ukrajini postojao izuzetno jak politički pritisak. Sada je to više pritisak civilnog društva nego političara, jer su političari očigledno, kada su u pitanju ratovi i žrtve, veoma pragmatični. Ne mogu da kažem šta će se desiti. Priča se o svemu, ali ja lično sam protiv izbacivanja sportista.
Na primer, bivši igrač Jugoslavije, Dejan Savićević, koji je sada predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore, rekao je da su 1992. godine, kada je Jugoslaviji zabranjeno igranje na Evropskom prvenstvu, svi igrači bili protiv Slobodana Miloševića. Svi su bili protiv sistema. Sistem je bio nedemokratski i tako dalje. Ali su izbačeni. I zbog političkih sankcija, rezultat je bila mržnja prema Zapadu koja i dalje postoji. U Srbiji, na primer, ako izađete na referendum o NATO-u, 80 odsto će biti protiv. Dakle, za mene, sport bi trebalo da pokuša da pokaže put, ali ne zabranjujući sportistima da se takmiče. Ali da budem iskren, opet, sa ratom, Rusija – Ukrajina, imali smo gotovo histeričnu političku reakciju. Bili smo među prvima koji su delovali, zaista verujući da sport može pomoći da se okonča ova tragedija. Nažalost, život nam je pokazao drugačije. Sada ne vidim mnogo reakcije od politike. Od civilnog društva je ogromna.
I ne mogu da shvatim kako političar koji može mnogo da učini da zaustavi pokolj, bilo gde, može da zaspi gledajući svu decu i sve civile mrtve. Ne razumem to. Znate, ideju da fudbal treba da reši ove probleme? Nikako.
In an interview with us, Europe’s most powerful football boss denounced “reckless politicians” for fueling the “slaughter” of kids around the world.
But he also argued athletes shouldn’t face bans over conflicts waged by their national leaders.
🔗 https://t.co/l5T59TF9mX pic.twitter.com/mDOZiFBzyq
— POLITICOEurope (@POLITICOEurope) September 3, 2025
POLITIKO: Pravila vaše organizacije zabranjuju političke, verske i ideološke poruke na stadionima. Da li ste mislili da je taj transparent na Superkupu bio politička poruka i da li je to bilo zato što ne želite da se UEFA vidi kao da ćuti o Gazi?
Čeferin: Imamo UEFA fondaciju za decu. Ne živimo na drugoj planeti. Živimo u ovom svetu. I kada vidite decu kako umiru širom sveta zbog — to je diplomatska izjava, ako tako kažem — nepromišljenih političara. Ko god misli da je „Prestanite da ubijate decu, prestanite da ubijate civile“ politička poruka, za mene je idiot.
Strašno je što deca umiru zbog političkog interesa, umiru od gladi. Mohamed, koji je sa mnom dodeljivao medalje [na Superkupu], izgubio je majku i oca. I bio je teško povređen. Nikada nisam video dete da me toliko grli kao on. Njemu je potrebna ljubav. Ne treba mu još jedna bomba na glavi zbog geopolitičkog interesa. Dakle, to je daleko od politike.
Ali sa druge tačke gledišta, znate, politika je svuda. Kada istaknete svoju škotsku zastavu, to je politika. Ali mi se ne mešamo u politiku, ali nećemo reći da je ubijanje dece bilo gde ili civila dobra stvar. Moramo reći da to preziremo i uvek ćemo to govoriti.
Ali znate šta se na kraju desilo? Dobio sam pisma od populističke ekstremne organizacije iz Izraela u kojima kažu da smo zbog toga antisemiti. Sa druge tačke gledišta, dobio sam pisma od ekstremno levičarskih i propalestinskih grupa „solidarnosti“ da „ovo nije ništa, da samo peremo ruke“. Dakle, znate, u životu je verovatno mnogo puta najbolje ne raditi ništa. Ali ako se dešava tako velika stvar, tako strašna stvar koja mi ne dozvoljava da spavam — ne ja, sve moje kolege — niko u ovoj organizaciji nije rekao da to ne treba da radimo. Niko. Onda morate da uradite ono što je ispravno.
POLITIKO: Ako se udaljimo od fudbala, već smo govorili o nekim od ovih tema, ali pogledajte Rusiju i Ukrajinu, pogledajte Izrael i Hamas, vidite tenzije između Bele kuće i Evrope. Posmatrate kinesku dominaciju u svim vrstama različitih sfera, pad evropske industrije i radnih mesta i rast desničarske nacionalističke politike. Kada pogledate sve to, kakva su vaša zapažanja i da li mislite da je Evropa bila slaba pred mnogim od ovih problema?
Čeferin: Da, mislim da je bilo — i još uvek jeste — malo slabo, koliko ja vidim. Ne razumem zašto Evropa nema svoju strategiju, zašto ne razgovaramo sa svima. Ovo vidim kao problem. Kao što sam već rekao, svet je opasan, opasniji nego ikad, mislim. Moj prijatelj Džek Ma [kineski preduzetnik] mi je jednom rekao; prvo je bolest, zatim rat, a onda glad. Glad verovatno znači ekonomsku krizu. Ljudi ne mogu da razgovaraju o nekim temama. Neke teme su potpuni tabu. Zato ljudi postaju sve ljući i podeljeniji.
POLITIKO: Imate li primer šta pod tim podrazumevate?
Čeferin: Primer svega što je protiv političke korektnosti. Dakle, imate ovo, nazvao bih to lažnom levicom koja kaže „mi znamo sve, vi ne znate ništa, ako otvorite usta, imate problem“, a sa druge strane imate veoma pojednostavljenu retoriku ekstremno desničarskih političkih grupa, koje kažu „migranti vam uzimaju poslove, oni čine kriminal bla bla bla“ i ljudima je mnogo lakše da u to poveruju. To je ono što me, na neki način, plaši. Jer u istoriji kada su se ove stvari dešavale, usledio je rat. Ne vidim zašto ne možemo da razgovaramo o svemu. Razgovaram sa ljudima koji su intelektualci, koji nisu samo neki idioti koji samo slušaju mišljenja ekstremista, i oni kažu da je sada nemoguće imati pravi dijalog jer se danas sve vrti oko zatvorenosti i licemerja. I mislim da je Evropa malo izgubljena u ovoj stvari, a onda smo previše regulisani. Ne znam zašto ne razgovaramo i sa Kinom, zašto ne razgovaramo sa svima da bismo pomogli Evropljanima.
Čeferin je pričao i o idejama nekih federacija da mečeve igraju u SAD i Australiji, izjavama Đoana Laporte, Svetskom klupskom prvenstvu, odgovorio na pitanja da li će se kandidovati za novi mandat u UEFA, odnosno da li bi se kandidovao za predsednika Slovenije ili FIFA.
