Posle utakmice sa Fenerbahčeom (87:99), još jedne čiji je veći deo bio za zaborav Željko Obradović je na konferenciji za novinare rekao:
– Rekao sam na engleskom sad da smo izgubili od tima koji je igrao izvanredno večeras, tima koji je bio na nivou igara koji su imali prošle godine na fajnal-foru kad su bili prvaci. Nijednog trenutka nisam vidio malodušnost. Nijednog. Igrači su se borili i dali sve od sebe. Večeras nije bilo dovoljno. Jesmo loše otvorili utakmicu, tražili smo od njih da igramo najagresivnije što je moguće, Nažalost, otvorili smo kako smo otvorili i veliki deo prvog poluvremena smo igrali otprilike na tom nivou, a u drugom poluvremenu je to izgledalo neuporedivo bolje. I kad smo prišli na neku pristojnu razliku, nažalost splet nekih okolnosti, a i kvalitet protivnika je dobro do toga da se ponovo odlepi i da začne na pomeditak. To je to.
Šta se dešava sa Parkerom s obzirom da je najavljen za ovu utakmicu?
– Ne znam koga je najavio, ali znam da sam ja jutro bio šokiran na treningu s time kad mi je rečeno da neće igrati. Eto, toliko mogu vam reći. Također i za kapitena Vanju Marinkovića. Oni su juče odradili normalan trening, jutro smo postavljali utakmicu, ja sam radio i spremao se i za njih dvojicu, postavljao kretnju napadu, taktiku u odbrani, kao što to uvek radimo dan utakmice, i onda se saznalo da jedan i drugi neće biti u timu. Ne znam koji su razlozi, za Vanju mogu da znam da je to taj bol u leđima koji je imao i da je vjerovatno nije bio sposoban, a za Parkira stvarno ne znam.
Usledila su pitanja vezana za „mobilne telefone” pomenute posle meča sa Asvelom.
Željko, ako dopuštate da se vratimo u bližu prošlost, vaša izjava posle Asfala je mnogo uzburkala, podigla temperaturu. Imajući u vidu sve to što ste rekli posle te utakmice u Francuskoj, da li je ekipa po vama odreagovala na adekvatan način?
– To što sam rekao posle utakmice, prvo sam njima rekao. I uvek govorim njima. I rekao sam to već jučer ko je bio na konferenciji za štampu ovde da sam ja veoma direktan od prvog dana kad sam počeo se baviti ovim poslom. I nemam nikakav problem da gledam ljude u oči i da im kažem ono što mislim da je dobro za tim. Jer moj posao je da isključivo radim stvari koje su dobre za tim. A to što se podigla temperatura, ne znam kod koga je, Verovatno onda imaju neke tablete s manjom temperaturom. Preporučujem najtoplije, kod koga je to bilo, ja nemam pojma. I to mene ne zanima u krajnjem slučaju. To mene apsolutno ne zanima. Ne zanima mi mišljenje ljudi sa strane. Ja ne znam koliko puta treba to da vam kažem. Mene to ne zanima. Šta vi pišete? Šta će da kažu ovi? Šta će reći oni? Kako vam reku? Ja se time ne bojim.
Ja ovaj moj telefon koristim eventualno da pozovem, eventualno neku poruku i da pogledam neku stvar, rezultat koji im interesuje. To za mene to služi telefon. Ništa drugo. Znači ne čitam komentare. Da li me neko voli? Da li mi neko aplaudira, da li je neko proti mene, da li misli da ja loše radim? To su njegove probleme. Partizan koji ima upravu kluba koja će reagovati u bilo kom smislu, kao što sam ja i do sad radio u mojom životu. Tako da na mene to, da li je neko to shvatio ovako ili shvatio onako, da li se podigla temperatura kao što vi kažete, to nema nikakve veze sa mnom. Stvarno nema nikakve veze sa mnom. Ja pokušavam da vam objasnim. Ja radim svoj posao i čvrsto verujem da ga radim na najbolji mogući način. Sto odsto sam sam sa sobom u redu. Nemam nikakav problem. Znam koliko ulažem energije, koliko volim ovaj klub, koliko želim da se odužim ovim ljudima. Ako mislite da to nije dovoljno, nemam nikakav problem. Sednemo, razgovaramo. Život ide dalje. Nikakav problem.
Samo sam vas pitala, da li ste zadovoljni kako su igrači odreagovali?
– Jeste, vi ste mene pitali da li ste zadovoljni i rekli ste da je podigla temperatura. Ja sam odgovorio na to što ste rekli. Ne znam kod koga se dizala temperatura. Nemam pojma. Igrači su shvatili. Naravno da su shvatili i mi smo doneli neke odluke, a razgovarali smo i oni su tu prihvatili na najbolji mogući način. Znači, to je jedna stvar za koju sam ja mislio da im odlači pažnju, da im odvlači koncentraciju. Jedna od stvari. Tako da ja ću sve uraditi kao trener da pravila neka koja treba da postoji u timu, da ih poštujemo svi. Kad pričam o tome, ja sam neko ko ne nosi telefon na doručak, na ručak i na večeru. Ne nosim ga na trening. Nikad ga ne nosim na trening. Nikad. Znači, ne znam koliko već vremena. Tako da nemam nikakve probleme sa tim. Ono što tražim od igrača, ja im dajem primjer. Uvek. I kad pričamo i o obavezama da se dolazi na vreme i tako dalje, disciplina u timu i tako dalje. To je tako. Naravno, postoje neki trenuci koji su objektivni za neke stvari. Ne možete pobeći od toga. I to je to, ali ja dok sam ovdje, ja ću se boriti za disciplinu, borit ću se da poštuju, kao što je rekao, da znaju da igraju, da znaju za koga igraju i to je to. Sve što mogu da uradim, ja ću raditi. Ja još jednom pogledam. Ja sam sam, sa sobom nemam nikakav problem.
Znači večeras nisu u svlačionici gledali u telefone?
– Ne, večeras sigurno nisu, to ste dobro primetili. Sigurno nisu gledali u telefone, da. Niti će gledati u budućnosti, dok sam ja ovde. Da, neće im biti dozvoljeno, gledanje telefona. I svi su se složili sa time, svi su se apsolutno složili sa time, da je to nešto što je veoma bitno. A posle kad se završi utakmica, kad se završi trening, nikakav problem. Još jednom ponavljam, pošto naravno pretpostavljam da je to nešto o čemu će se pričati, vidim u stvari, jel? Da je to samo jedan segment, da ima drugih stvari. Ne gubimo mi utakmicu zbog telefona. To nije bila poruka. To je bila poruka igračima da treba biti koncentrisani, pogotovo u ovoj situaciji u kojoj smo. S ovim fondom igrača.
