Akademik Matija Bećković bio je gost Sportnetworka u rubrici da se ne zaboravi. Između ostalog ispričao je i anegdotu vezanu za ’Zakon o Zvezdi’.
– Moj unuk kaže, vrlo ozbiljno, da bi trebalo doneti zakon po kome je Zvezda uvek prva, a da se ovi ostali klubovi bore za ostala mesta. I da je svakome od tih klubova čast da budu na bilo kom mestu na tabeli gde je Zvezda uvek prva. Da li dobila, da li izgubila, ona je prva. I ona je to već u svojoj istoriji izborila, tako da bi to trebalo ozakoniti i ovekovečiti – rekao je Bećković, koji nikad nije krio navijačku pripadnost.
Govorio je i o radio komentatorima i sportskim novinarima koji su uticali da se ljubav prema fudbalu produbi.
– Najslavniji i najvažniji je bio Radivoj Marković. Tada kad sam ja počeo da gledam utakmice, gledaoci su slušali prenos dok su gledali šta se događa na terenu, jer je bilo uzbudljivije i dramatičnije ono što su slušali od onog što su gledali. A sećam se da sam onda sutradan čitao izveštaj Ljube Vukadinovića koji je taj meč opisivao sportskoj strani politike i ocenjivao igrača. I sećam se da sam, što kažem, uvek gledao šta je koji igrač dobio kao u nekoj visokoj školi i polemisao da li je tačno ocenio ili nije ocenio. A to se čitav jedan jezik vratio, bio u život preko futbala. onaj koji je bio iz narodnih pesama o boju na Mišaru ili Kosovu, on se prebacio na teren. Tako kad su oni to opisivali kako reprezentacija stoji u onom tunelu i čekamo da izađe, to je bila drama.
Bećković je istakao da su prenosi Radevoja Markovića i tekstovi Ljube Vukadinovića za njega i njegovi drugovi, pre nego što su krenuli na utakmice, bili kao da gledaju crtane filmove.
– Tako da sam ja mislio da oni ne sleću na zemlju. I jedno razočaranje je bilo kad sam došao na utakmicu. Recimo, Beara je bio tako opisan da sam mislio da on brani do korner zastavica. A kad ga neko fintira, da se on u vazduhu preokrene i stigne i na tu stranu. A kad sam došao na utakmicu, on prešao u Zvezdu i primio je gol kroz noge.
Ispričao je da je u u Gacku, na visoravni video čobane koji imaju jedan ekran i postavljena sedišta da bi kad dođu iz planina gledali Đokovića.
– Niti ih zanima tenis, niti šta znaju o tom tenisu, niti taj niti oni te njegove poene doživljavaju kao forhend ili bekhend. Nego kao da Marko Kraljević zamahuje sabljom i pogađa na pravo mesto i to je nekako jedina ovako prilika da mali narodi izađu iz te ponižavajuće pozicije, zato što imaju veliki, imaju mali, imaju mali koji nemaju šanse sa velikima, ali ajde da vidimo jedan na jedan. Ajmo da vidimo jedan na jedan, ajde da vidimo već koliko potrebno za koji sport, pa da se tu odmerimo.
