Nikola Milutinov je u Moskvi igrao treću sezonu. Ostao je, iako je mogao da ode. Želeo je da se bori u dresu CSKA premda je Rusija ostala bez najbolje evropske košarke. Zbog toga će ga Crvena armija pamtiti kao nekoga ko nije odustao kada je bilo teško.
Ali, bilo je jasno da će 2023. godine, na vrata sjajnog srpskog centra pokucati svi mogući evroligaši. Da će njegov agent biti obasut ponudama. Tako je i bilo, pljuštali su milioni, ali Novosađanin je imao samo jednu ideju. Koliko god ga to koštalo na bankovnom računu.
A koštalo ga je…
Milutinov je želeo povratak u Olimpijakos sa jednim ciljem – da osvoji Evroligu. Pirejci su jednako hteli momka koji je proveo pet godina u crvenom delu Atine, ali su druga ulaganja umanjila njihove finansijske mogućnosti. Nikolu nije to zanimalo.
– Da, imao sam mnogo veću ponudu jednog drugog tima – nije skrivao tu činjenicu u intervjuu za grčki Atletiko, pred put u Abu Dabi, na Fajnal-for Evrolige. – Ali, jedna od mojih najvećih želja bila je da osvojim Evroligu sa Olimpijakosom. Nije mi bio prioritet novac, hteo sam da budem u ovom timu i ostvarim taj san. Nažalost, nisam uspeo prošle godine, ali sada imamo mnogo jači roster. I veće šanse da uspemo.
To govori najviše o njegovim emocijama. Iako je profesionalac koji bi trebalo da ide i za parama, birao je tim koji mu je blizak srcu samo zato što je želeo tu radost.
– Sigurno je mnogo emotivnije nego kada bih gledao samo sa strane posla i novca. Hteo sam da budem ovde, to je bila moja odluka. Srećom, dogovorili smo se sa vlasnicima Olimpijakosa. Da nije postojala obostrana želja, ne bi ni bilo moguće. Lako je dogovoriti se kada svi hoće isto – ističe Milutinov.
Što je veća želja, to je i veći pritisak da se uspe. Nikola se blago nasmejao na konstataciju novinara.
– Šta je pritisak? Mi kao košarkaši nemamo taj pritisak koji osećaju drugi ljudi. Za mene je najteži posao prošao, doći do Fajnal-fora. Sada svaki tim ima iste šanse. Male će razlike odlučivati, ko ima bolji dan. Svi timovi su super-kvalitetni. Svi imaju svoje prednosti. Jedna utakmica u polufinalu, jedna u finalu. Moraš da imaš sreće i da budeš spreman. Svi mi verujemo da imamo dovoljno jak tim da konačno uspemo.
Percepcija običnog košarkaškog navijača je sigurno drugačija. Verovatno mnogi misle da ih ništa ne bi zanimalo ako bi imali visoke ugovore kakve imaju profesionalni košarkaši, najbolji u Evropi. Ipak, Milutinov sada misli isključivo na trofeje.
– To je jedino što nedostaje. Niko od nas ne počinje da se bavi sportom sa mislima o bankovnom računu. Možda neka manjina, ali uvek je prvi san trofej. I sreća. Da sav naporan rad i trud koji si uložio mesecima i godinama, svi teški trenuci kroz koje si prošao, konačno daju rezultat. Da uživaš i osetiš da je sve nagrađeno. Zato i radimo, trudimo se i žrtvujemo. Možda bismo i mi voleli da budemo kao ostali ljudi, da radimo nešto što ne možemo ovako, ali nama je sve samo da osetimo tu radost.
A tu radost Milutinov je osetio poslednja dva leta tamo gde se ne plaća. U reprezentaciji Srbije. Dakle, da li će biti deo državnog tima na Evrobasketu?
– Da, naravno! Svi mi to želimo. Kult srpske reprezentacije se vratio, svi igrači žele da budu deo tima. Nadam se da ćemo biti zdravi, to je glavno. Uživamo da provodimo leta zajedno. Bili smo drugi na svetu, treći na Olimpijskim igrama, samo nam nedostaje Evropsko prvenstvo. Imamo i sve medalje – osim zlatne. Dakle, vreme je.
Vreme je da se nagradi sve što je Milutinov radio u Evroligi još od 2012. godine, kao dečak Partizana. Vreme je posle i za zlato.
