Tvrtko Puljić, jedan od najboljih košarkaških novinara ne samo hrvatske, već i šire, u redovnoj kolumni Sportskih novosti osvrnuo se na (slučajno otkrivenu) objavu ko će igrati u NBA Evroligi, odnosno zašto u njoj neće biti mesta za Partizan, Crvenu zvezdu, možda i za Olimpijakos, Panatinaikos, Fenerbahče…
Puljićevu analizu vam prenosimo u celini, a originalnu verziju možete pogledati na OVOM LINKU.
„Jedno predavanje na Fudbal biznis forumu upriličeno na uglednom Bokoniju u Milanu pretvorilo je jedno sasvim obično evroligaško kolo u sporednu stvar. Džordž Ajvazoglu je govorio sa titulom direktora NBA Evrope, a reč je o NBA kadru koji je unazad pet godina za interese najjače lige na svetu prodirao na tržište Bliskog istoka.
Iako je na Bokoniju fudbal bio u prvom planu, Džordž Ajvazoglu je objasnio da NBA Europe kreće u oktobru 2027, kao i da će prva sezona tog takmičenja imati 16 klubova, od kojih će 12 biti sa fiksnim mestom, dok će se preostala četiri popunjavati od najboljih ekipa FIBA takmičenja – od Lige šampiona do najjačih evropskih državnih prvenstava, koja su u novom ekosistemu jedan od važnijih elemenata.
NBA direktor je tom priligom objavio i ko su ‘fiksnih 12’ klubova osnivača – mada ih je trenutno bolje tretirati kao gradove, a ne kao klubove na spislku NBA lige za Evropu. Dakle, tu su London, Mančester, Madrid, Barselona, Milano, Rim, Berlin, Pariz, Lion, Minhen, Atina i Istanbul.
Jedan od ciljeva ovog projekta jeste spajanje košarkaških franšiza sa fudbalskim, gde god je to moguće. Pa je tako izvesno da će u NBA Evropi biti Real, Barselona, PSŽ, Bajern, Mančester siti, Inter ili Milano, ali i ispostave nekih košarkaških klubova kao što su Asvel (Lion) ili Alba (Berlin), dok se u dva evropska košarkaška grada giganta još uvek traži ekipa oko koje će se vezati priča. Tako je sedenje Fenerbahčea na dve stolice (Evroliga i NBA) rezultiralo da je u prvi plan evropskog ogranka NBA za Istanbul isplivao Galatasaraj.
Ta je košarkaška ekipa u FIBA, a fudbalski klub ima celu vojsku navijača, samim tim i tržište. Što će biti s Atinom i dalje je nepoznanica. Iako, Olimpijakos, koji kontroliše grčki savez, preko te konekcije ima vezu sa FIBA, a Panatinaikos stvorio percepciju glavne opozicije Evroligi i tu ima svoju šansu, nije nemoguće da u Atini osvane i sasvim nova franšiza. Kao što je to moguće raditi u nekim drugim sredinama. Tu upadaju u oči Rim, bez jakog košarkaškog kluba, svakako i obe lokacije u Engleskoj. U jednoj od sporednih priča, zbog postojanja infrastrukture (Arena, dobra povezanost vazdušnje luke), ali i nepostojanja ozbiljnog košarkaškog kluba (moglo bi se sve postaviti iznova), uprkos postojanju velike tradicije, FIBA je jedno vreme zanimljiv bio i – Zagreb…
Čim se ova priča sa govornice Bokonija proširila Evropom, neki su skočili na noge. Željko Obradović, recimo, kom se priča sa NBA ligom u Evropi nikako ne dopada. Tako je Obradović, trener Partizana, izneo žalopojku posle poraza od Olimpijakosa, prema kojoj se “Evroliga jedino zajedništvom može odupreti”, valjda, kolonizaciji – čemu drugom? – koju priprema provesti NBA.
Usput je Obradović pričao i o tome da bi Evroliga morala proširiti vlasničke udele na svih dvadeset ekipa, jer oni sa vlasničkim ugovorima (od kojih neki otvoreno pregovaraju o prebegu u NBA) imaju veća prava od onih koji ih nemaju. Ako je Obradović počeo tražiti ista prava za sve, ne bi bilo loše da se setio kako je jedan euro kog Partizan uloži u igrača kudikamo manje oporezovan od evra kog uloži bilo koji tim iz EU. I pritom niti jedna ekipa iz EU ne može uživati blagodat prema kojoj je finansirana sponzorski od javnih preduzeća, a Partizanov budžet je upravo takav.
Želi li i Obradović i tu jednakost? I da ona postoji, bi li Partizan skupio 27, 28 miliona evra budžeta?
O tome Obradović, naravno, nije govorio. A to je jedan od razloga zašto u ovom rasporedu gradova, a ne klubova, za evropski ogranak NBA nema, recimo, srpskih klubova. Iako, je li, “Zvezda i Partizan imaju po dvadeset hiljada ljudi u dvorani”. Ali, ne plaćaju jednaki porez kao ostali u ovoj priči, a sistem finansiranja klubova je u priličnoj magli sa dotacijama vlasti, koja, kako se može primetiti, povrh svega visi kao luster. Nema tu perspektive na duge staze. Zato ih nema unutra.
Obradović je, međutim, prepametan da to ne bi znao. NBA stvara ligu bogatih i ligu sređenih. Ostaviće u njoj mesta za najbolje iz onog drugog ešalona. Taj drugi ešalon kroz FIBA takmičenja treba uhvatiti.
I to treba postati hrvatski cilj. Makar dugoročni.”
